Бела Веверица: Лепото душо, лети да осветлиш свет…
(Посвета: Светлани и Душици,
нашим милим и драгим
песничким вилама)
Лепото душо, лети да осветлиш свет
Пред мирноћом твојом устукнуће тама
Облаке да винеш међу највеће висине
Плавилом да свеколики живот обојиш
Љубављу вечном све светове да обухватиш
Звезде далеке и уснуле, да додирнеш
И све у једну да их сакупиш
Врата громовима чувана
Свим срцима да отвориш!
Како лепо нижу се песме наших вила чаробница!
Верица и Светлана, Душица и Милица.
Све светлите оним светлом жар-истине. Ви свестите остале душе што су рођене као жене у овом свету. Тако им поље душе чистите да осете шта је женско узвишено начело.
Изнад жене овога света која је постала робом.
Ви сте нежни и свети осећај Творца.
Благодарим, дивотна моја Вило, срце и душу милу ти љубим!
Мило, Вилењаче драги, твој коментар је и више него
дивотан!
Хвала Милораде! Све смо ми повезане једна са другом, бодримо и соколимо једна другу да само у светло гледамо!
Светлана, дивно је бити жена и то све жене морају спознати!