Тегобно је очима  избистреним

Тегобно је слуху ојачаном,

Тегобно је …

Тегобно је душама ослобођеним

Тегобно је срцима радости жељним

Тегобно је…

Не гледа се милосно у сунце, беле облаке и дугу

Не гледа се радосно у плаветне воде и зелене траве

Не гледа се…

не слуша се птица исконо дозивање,

Не слуша се  дрвећа шапат,

Не слуша се…

Не слуша се душа вапај и срца плач,

Не слуша се…

Заборава вео већма  – покрио је наша знања…

Звони глас божански, – на буђење позива

Племену своме говори уснулом, да устане и руке ка небу пружи

Капи истине кроз сузе радосне нерадоснице да прими

Грми глас божански да свак у душу своју погледа

да свак отвори срце своје и завири унутра

Каже глас да душа душе покрене  и да срце срца  додирне!

Сједините се док има времена …

плаче наш Бог од жалости

Обавимо се љубављу,

где је нема створимо је,

Јер ми нисмо људи

Ми смо Ури Плави и Бели!

Молим Плавило мило да  спусти се на своју децу

да у истини запевати могу сви заједно.