Веровао сам! И знао сам!
Да ће једном доћи, да морају доћи, Синови и Кћери Бога Светлости,
Потомци Великих Предака што обитавају у Пра Васељени, у Пра Водеану Свести и Свесности;
они што ће васаобразити све појавно и све непојавно, све што у Вештаству пребива
и све што из Духа происходи, све што је горе високо и све што је доле дубоко.
Веровао сам! И знао сам!
Да смо рођени за дела узвишена, за дела Боговима мила и дивотна,
за дела Љубави, и дела Доброте, и дела Лепоте.
Веровао сам! И знао сам!
Да смо рођени за Живот вечан, да смо ми Суштаства без почетка и свршетка,
да смо одувек били, и да ћемо заувек бити, у свим вековима и свим световима.
Веровао сам! И знао сам!
Да Човек Човеку може бити Бог, Бог Љубави и Живота у Светлости!
Веровао сам! И знао сам!
Да Човек и Човечица у Љубави могу да рађају Потомке у Светлости.
Да су Мушко и Женско Једно Прабиће и Једно Прасуштаство, да су Њих Двоје
тек Једно Једнијато пре Свега и после Свега.
Веровао сам! И знао сам!
Да смо даровани дарима најдивотнијим, да у Заједништву са Боговима и Бозима
творимо видљива и невидљива звездана јата, као и нове, будуће и минуле,
Васељене и Правасељене, од Праискони тја до Праискони!

На Светим водама Словенског Истера,
у сутон вечерњи, 30. рујна, 7519. года.