Склопио сам очи и уснуо сан

О планинама далеким и гордим

У којима спава самотно сунце

У прастарој шуми

Гдје нога не крочи

Пронађем стазу

Из моЈега сна

 

Планине се буде

Чујем им јеку

У јесенском јутру

Залутала срна

Око јој плахо сакрива суза

Промиче поток

У жубору лаком

И као да видим нејасну сјену

 

Једна се птица у мирноме лету

Враћа у гнијездо

У сигуран дом

У моме сну се отвара слика

И врата од злата сада су ту

Кључева немам

Ал пролазим смијешком

Јер тијело ми лебди ко лагани дух