Драган Симовић: Лети, Вилуша, лети!
Лети, Вилуша, лети!
Ти си рођена да се, на својим попут орла моћним крилима, винеш у плаветне висине божанских светова, да путујеш, летиш, пловиш, сневаш и ствараш у неким дивотним световима у којима твоје вилинско и орловско јато одувек обитава.
Лети, Вилуша, лети!
Не осврћи се на овај свет у којему нема, нити је икада било, места за такве звездане летаче као што си ти.
Јер, ти си божанско биће које се само на један трептај у Васељени низвело у овај свет илузија, омаја и опсена, међу гмизавце и пузавце, међу јадне и бедне душе, да би улепшала и оплеменила овај свет без љубави, лепоте и дивоте, а потом га заувек напустила.
Али, ти ниси од света нити је у овоме свету дом твој!
Твој пут јесте пут белих орлова и румених вечерњих облака про плавога и пурпурног неба, тамо далеко иза свега, с ону страну свих зорја, морја и обзорја.
Лети, Вилуша, лети!
Лети, Вилуша, овога часа, овога трена, лети, и не оклевај, само лети!.. јер већ сутра све може бити доцкан ако ти крила поломе људи…



Предивно, Песниче!