Нека зрно истине и сазнања

Почне да цвета

У Србском срцу!

Нека искра Истине и Правде

За Србски Род

Постане пламено море!

Нека сви Фалсификати

И Лажи о Србскоме Роду

Заувек сагоре!

Господе!

 Освести, Просветли,

Освети мој Србски род!

О Господе!

 Чему све милионске жртве

кад Србин још не чује

вапај душе мртве рода свог…

Ој!

Србине!

Брате!  Србска Сестро!

Тражи!

Захтевај!

 И добиј заслужено

Часно историјско место.

Нико ти  у овоме свету

неће дати на поклон Признање

за све Твоје Жртве  – нерођене деце,

младих,  средовечних и старијих …

Ко за Србина још мари?

Србин није од овога Света

и зато  – смета!

Почуј ме, Србство,

на читавој Планети!

Ако ти не умеш, не знаш,

сам са Родом својим,

да поштујеш своје душе мртве

опет ће душмани водити те на кланицу!

Опет ће душмани палити те

и копати по јамама тамним!

Јер…

Душу ти смрве,

Да опет Заборавиш…

БЕЛЕШКА О РОСИ ОЛСЕН (ЖИВКОВИЋ – МИТРОВИЋ),

ПЕСНИКИЊИ И БЕЛОЈ СРБКИЊИ ИЗ ДАНСКЕ

Ниједна птица, ниједно биће, ниједан човек не може да опстане изван свог јата.
Изван свог јата, изван свог племена, изван свог рода, изван своје културе и својега језика.
Само у свом јату, само у свом племену, само у окружењу блиских и сродних душа, гле, ми ћемо моћи да се развијемо у здраву, јаку, снажну, самосвесну и самобитну личност.
Колико је сродних душа око нас, толико је и снаге у нама!
До мене је стигло писмо, писано срцем и душом, једне дивне и честите Србкиње, из Лесковца, која више од тридесет година обитава и ради у Данској.
Она је свих ових година, како ми пише, трагала за собом, трагала за својим прецима и коренима, трагала за својим душевним, духовним и звезданим јатом.
И још каже, смерно и чедно, да је после толико лутања и трагања – најзад! – међу нама, нама окупљеним око Србског журнала, пронашла своје јато, пронашла оно што је све ово минуло време негде другде тражила.
Роса је захваљујући текстовима, записима и песмама на Србском журналу, сазнала ко је, чија је, одакле је пошла, куда и зашто иде…
Она нас, све нас, доживљава као свој род рођени, доживљава као браћу и сестре, доживљава као своје божанско и звездано јато.
А ја бих додао: Роса је, после буђења и освешћивања, од обичне Србкиње постала Бела Србкиња.

Нека је радосна, дивотна и благословена!

Драган Симовић