Све оно што до сада писах јесте песничка предигра, песничка увертира у оно битно и суштаствено што се већ увелико дешава у световима који су понад нас и којима смо ми, на овај или онај начин, подређени.

Етар Плаво Сунце плови ка Земљи, и све ће убрзано и коренито да се промени.

Мења се целокупна и географија и космографија.

Не само што се мења Земља, већ се мења и цела Васељена.

Мења се убрзано распоред планета, распоред сунаца, распоред звезда.

Мењамо се и ми убрзано, али изнутра.

Мењамо се ми убрзано изнутра, али се већина људскога рода уопште не мења, а то ће управо и бити највећа трагедија људскога рода.

За мало година, а те године можете скоро на прсте једне руке да побројите, све ће се из корена, из темеља променити.

Када Етар Плаво Сунце буде преклопило, попут огромног енергетског и звезданог звона, нашу Планету, тада ће се, скоро у трену, све узнети на виши ступањ Божјега Присуства.

Не само све што је на Земљи, већ и све што је око Земље, све што је у Сунчевом систему,  све што је у Галаксији.

Ово је час када свако од нас мора муњевито, у свакоме трену, да разлучује битно од небитног.

Свако од нас мора да осети, схвати и препозна битно, и да то битно издваја из свега небитног.

Око нас је, па и у нама самима, много тога небитног, много разног смећа – од физичког и материјалног па све до мисаоног, осећајног и духовног.

Преостаје нам само битно, као бесцен-драгуљ, као алем-камен, као извиискра Творчева у нашем срцу, у језгру наше душе.

Све што није Творчево у нама – то мора да сагори, да нестане, заувек!

Божји Закони су, истовремено, и дивотни и сурови.

Онај ко сарађује с Творцем, за њега су Закони Божји дивота и милина једна неизрецива, али, онај, пак, ко упорно и тврдоглаво одбија да сарађује с Творцем, тај ће осетити сву силину и сву жестину Божјих Закона!