Драган Симовић: МОЈ СВЕТ ЈЕ НА ПЛАВОМЕ СУНЦУ


IMG_20160816_104949

Још сам у младости схватио и освестио, да су све дивотне, племените и узвишене божанске душе буквално залутале у овај свет.

Напросто, неке божанске душе залутају у овај свет, и онда се целога свог живота муче у овоме свету.

Овај свет, овакакав какав јесте, са овим и оваквим устројством, није за племените, узвишене и дивотне душе, већ за мрачне и црне ентитете из најдоњих и најмрачнијих сфера.

Ништа у овоме свету није по мери племенитих, дивотних и божанских душа.

Овим светом влада тама већ еонима.

О овоме нико не жели да говори и пише, из не знам којих разлога!

Као да се сви стиде и плаше да о томе говоре јавно.

Многи то осећају и схватају, али се, не знам што, све време уздржавају, да јасно и гласно кажу: овај свет није за племените, узвишене, дивотне и божанске душе, јер свака божанска душа у овоме свету бива жива мученица од рођења па све до смрти.

Ја сам ових дана освестио,  а све чешће примам поруке и упозорења из Акаше, да је бесмислено водити било какав свети рат за спасење овога света.

Чак и да синови светлости победе и протерају мрачне ентитете са ове планете, поново ће мрачни, после неког краћег времена, завладати овом планетом, и, поново ће кињити и мучити дивотне божанске душе.

Наравно, ја немам никакво право да говорим у туђе име, али, ја одлучих од пре три дана, да више не водим никакав свети рат за спасење овога света, за спасење ове планете, јер сам схватио и освестио, да је све то залудно, да је све то без сврхе и смисла.

Никада у овоме свету, на овој планети, ја не имадох свој дом, нити свој завичај, нити своју родину.

Свуда сам, вазда и увек, био само туђинац на туђој земљи.

Свуда сам, вазда и навек, био само странац и нежељен гост.

Куцао сам на многа врата, али ми се ниједна врата никада не отворише.

Сва врата свих домова овога света за мене одувек и заувек бејаху затворена, затворена и запечаћена са седам печата.

Овај свет није мој свет!

Мој свет је далеко негде иза свих илузија, омаја и опсена, далеко и још даље изван свега, с ону страну туге, патње и боли, с ону страну свих материјалних светова.

Мој свет је на једној плавој звезди у плавом сазвежђу у плавоме свемиру.

Мој свет је на Плавоме Сунцу.

Све што желим у овоме трену, то је: да са што више животне енергије, и што пре, стигнем до Плавога Сунца, и, да заувек избришем свако сећање на овај свет илузија, омаја и опсена.

20150514_123521

Један коментар

Оставите одговор на Светлана Одустани од одговора