У оку једном венци високих планина.

Имеђу врхова њихових  гледам –

Моћни орлова лет.

Пространства временских дубина

Преплићу ове висине.

Доле –  зелени се мекана трава из које

Извирују цветићи разноликих боја

Напојени водама живодајним!

У оку овоме је мир!

Тишину прошлости и будућности

Увелича птица радосни пев и

Плес вила гора, река, језера и мора!

 

Сунце у оку овоме не залази!

Ноћ спава на крилу Месеца

И прави тамноплави свод.

У оку овоме,  дом је свих дуга.

Ветрови сневају облаке меке а

Муње су давно добиле бој!

Око ово искри светлост

Звезда Сварогова неба,

Док тка мрежу живота  од

Трагова Белих Вукова Рода свога!