29.гроздобер 7525.године

 

Показао си ми одају, раскошни хол,
где смо плесали сами уз шапат вилин дева
пред одлазак мој да не осетим бол
да арија наша заувек у мени пева!

Био си обучен у плавичасти зрак
ја у белу хаљину, балску од кристала
мач од чистог светла додиривао ти фрак,
плесали смо душом на ходнику тог бала!

А онда вреле усне пољубише ме снажно
и улише у мене љубав бића твога
Љубав која гори најсветије важно
у самој суштини нас и бића мога!

Дворана је горела у кристалу етра,
када си ми позвао орла да ме вине
на кратко да одлетим на крилима ветра
и родим се поново до своје суштине!

Показујеш ми слике да се опет сетим
нашег белог краљевства и водопада пене
то ми даје крила да попут орла летим
и чекам тренутак да дођеш по мене!