Артањ Град тихује у даљини

Покривен травама незаборава

Утонуо у снове светих песама.

Артањ Град оживи јасно,  кад

Месец заплови путем познатим,

Кад  отворе се двери камене

И светлост,  Беле звезде, над њим засја,

Артањ Граде, желим ти у посету доћи,

Да поведеш ме у одаје свете

Мога Рода тајне…

Да станем поред нашега олтара и

Погледам у прошлост и будућност

Овога тренутка,

Да загрлим све светове од постања

И уградим се у темеље наших знања

Артањ Граде, повезницо свих наших времена

Пусти Звезду Белу да засија

Љубављу обгрли цели свет

Кишом белог, сребрног и златног праха

Свим Срцима  осветли пут!