Уснуле су траве загрлиле тело

Одећа од лишћа поред мене лежи.

Сви цветови ливадски уплели су

косу оносвета златну!

На глави, Мир, круну од тишине носи.

 

Пре но што будан буде  цвет бели,

Полетећу високо, пут Творчевог светла,

Срце датој милости  да захвали.

 

Посућу прах сребрни и златни

да путању за мном прави.

Осмице без граница,  путоваће са мном

Животима мојим  безкрајним.

Чаробним ћу речима дотицати  душе

Давно тамне

Сећања на светло да им вратим

Жар ћу љубави оставити,

сред беспућа њихових,

с првим сунцем да запламти,

 

Отвориће се срца двери,

Љубави  Вечној да граде пут!

Дух Рода полетеће лепотом непролазном

У славу Творцу самом!