Владан Пантелић: Знање је неопходно
-Затвори очи
и исправи змију својих леђа!
Утихни змију свога стомака,
утихни змију своје главе
и змију срца.
Опусти се лагано,
опусти се дубоко.
Одбаци мисли –
као поскок кошуљицу,
као церић лишће,
као облак кишу,
као јутро зору,
као сунце таму,
као мач корице.
Остани без мисли…
– Милосни, Господе,
пред Твојим Оком стојимо смирено,
и храбро,
и без земаљских жеља.
Сву снагу и умећа
усмеравамо кроз
Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност,
Стрпљивост, Љубав и Милосрђе.
Предајемо Ти
наше животе од света
за Живот.
Спремни смо да будемо
исконе и искрене слуге
Твога Плана и Твоје Једноте.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Онај ко зна знање, једноставно га изриче. Утихнуће је почетак. Кошуљица, лишће, киша, зора, тама и корице, су оно са чим се срећемо стално и лако је схватити и поистоветити се са тим јер знамо и поскока и церића и облак нам је знан као и јутро и сунце и –мач. Предавање. Празнина. Празнина наша стоји пред Господом, коју ће он испунити својим Планом за нас, кроз нас, кроз њега, са њим, и у њему као једно! Песма даје упутство, онима који га траже, да осветле ходолет свој, ка ономе чему теже!