Верица Стојиљковић: Плесаћу на цвету белом
Плесаћу на цвету белом
Чим отвори латице своје.
Ветар бели донеће звуке
Меких свирала Овосвета.
Сунца зрак топлином
Раслешће косе моје,
Сред тишине Оносвета.
Мирис љубави послаћу
Кроз векове, да лети…
Сваку мене, из свих
Времена, да на тебе сети.
Сва имена твоја различита
Знаћу, у трену једном
Јер Љубав са тобом
Била је и биће
у животу мом сваком.


