Мој дах дишем кроз твоје

сјене

Погледом видим кроз твоје

зраке

Новим би ходом корачала за

тобом

Кроз етар олује гвозденом

стазом

Ни напред ни назад ал увек уз

скуте

Твоје сам чедо у зимско јутро

Рекла ја јесам мисао твоја

Што учи срце да воли јутро

Кишу и сунце олују, буру.

И као дете лептире јутра

И данас хватам музиком

среће

Волим тај код у животу мом

Што даде ми отац Сварог

небески