У светлом запису душе твоје су речи живота што певају нежно…

чујеш им гласе ко харфе кроз сне,

кроз биће,

своје срце…

оне ти говоре где свиће рујна зора…

зора новог дана када жизњ је живот силни

и кад душо-лечилица и живот-дајница -речца и реч сад кроје и боје за навек и век…

Јер света је мисао што роди  речи те.

У њој скривени смисао…светост силиме.

Живот пламом огреје 

и Љубављу обуче

и поведе кроз свете двери

Творац тебе, о сине…о кћери.

Време је!