Шапни ми шапни
да не чује нико
како да со претворим у злато
како од жапца да направим принца
шапни ми шапни
да будем чаробница.

У ноћ тиху кад утону сви
звијезде ће бити моји чувари
у котао бијели на ватри што ври
ставићу оно што шапнеш ми ти.

Три златна сунца, килограм среће,
од облака осмијех и вилинско цвијеће,
загрљај, два, километар дуге
љепоту срца и са зебре пруге.

Узети љубав, промјешати  снажно
а сад слиједи оно тек важно.

Док петао зору не објави свима
чаробни  напитак на вилинским крилима
послат ће бити белим чаробњацима
у вјечности једној
да пробуде радост у свим срцима.