Мировање без мисли јесте највиши ступањ делања.

Неделање јесте најсавршенији вид делања у Васељени.

Највише чинимо онда када ништа не чинимо.

Дође време, кад је најмудрије ништа не чинити, ништа не предузимати, и ни о чему не размишљати.

Дође време, кад се свако наше и најузвишеније делање окрене против нас, кад свако наше делање прелази у своју супротност и опречност.

Највише сам грешио онда када сам са љубави и из најлепших намера нешто предузимао и чинио за ближње своје.

Људи су ме најчешће прогонили управо због оних дела која сам из најлепших намера и са најузвишеније љубави чинио за њих.

Схватио сам: свако наше чињење јесте привид, варка, омаја и опсена.

Шта ми чинимо?

У бити, ми ништа не чинимо!

Зато и кажем: највиши вид делања и стварања јесте потпуно мировање без икаквих мисли, без икаквих намера, без икаквих хтења, без икаквих жеља

Најмање грешимо онда када тихујемо и када бивамо равнодушни према самима себи, према свим бићима, према свим световима.

Благодаран сам свим оним пријатељима који су ме шибали и шамарали онда када сам пожелео да нешто племенито и  узвишено учиним за њих.

Управо су ми они, својим шибама и шамарима, показали и отворили пут унутарњег мировања и тиховања.