Драган Симовић: Дође време… ох, какво време!
Дође време кад музе ушуте, кад виле престану да певају и поју кроз песника.
Дође време кад завлада мук на Земљи.
Дође време кад је бука толико бучна у свету, да се, осим буке, ништа више не чује.
Дође време и кад песник замукне.
Дође време кад људи постану звери, а звери – људи!
Дође време кад се Бог Створитељ толико удаљи од нас, да га више не можемо нити видети нити чути нити осетити.
Дође време кад се тама спусти на Земљу, и кад у свету завлада ноћ дужа од века.
Дође време безнађа и бесмисла, време кад живи не знају више да ли су, уистини, живи.
Дође време… ох, какво време!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дође време мука али се Бог не удаљава од нас- он само нама даје време да унутар себе погледамо; да се смиримо; да се уравнотежимо ко није а ко јесте да то још боље учини; да осете своје пооштримо;видокруг проширимо; да сву снагу сакупимо и зраком одлуке у тренутку заједничком делујемо!