Верица Стојиљковић: Венчић


Снег покрио је невене успаване

И плаветна поља мирна су, лаванде!

 

О, пахуље светле, откријте те цветове,

Да понеки уберем, венчић направим

Јер сунцу моме спремам поклоне!

 

Брезе лагане, листове златне спремите,

Концем облака руменог  их уплетите;

Храсту стари, молим, за жиреве бисерне,

Дугиним бојама свим преливене – венчић да украсим,

Сунцу драгом да поклоним – опрост измолим!

 

Сунашце мило, ти, што шеташ сводом небесним,

Пре но данас зраци ти утихну, иза задње планине,

Узми поклоне, нежношћу срца мога сачињене!

ja-img_20160903_194923

Један коментар

Оставите одговор на Бела Веверица Одустани од одговора