Подаци о нашем Пантеону су узети из обимног истраживачког рада историчара аматера г. Момира Јанковића, Београђанина, сликара и пензионисаног пуковника. Он је на основу сопствених проучавања европских историчара и етнолога старе словенске митологије, обавио систематизацију њихових радова и тако дошао до хијерархијског реда и улога сваког божанства у Пантеону. Као сликару, Момиру Јанковићу је пошло за руком да ликовно прикаже Перуна, Световида, Весну, Сварога и друге богове. У томе су му помогли описи богова у старим хроникама и реконструкције њихових кипова, проналажених у рекама Пољске, Украјине и Русије.

 

Бог Сварог

Бог Сварог није моћан као Перун, Световид и Триглав, који се служе природним силама и користе оружје ратника, али их он надмашује божанским одликама.

Сварог је сунчани бог.

Створитељ је свега на Небу и Земљи и боготворац је.

Називан је Вишњим.

Издвојен је од осталих богова, чиме се наговештава својеврстан монотеизам у старој словенској религији.

По једној легенди, Сварогова супруга Вида је замолила Вишњег да створи човека по свом обличју.

Сварог је послушао и удахнуо је свој дах једном храсту, од којег је постао први човек – Дубравко.

Другом храсту је подарила свој дах Вида и од њега је постала прва жена – Љубљеница. Кипови Сварога у храмовима били су у седећем положају, попут краља на престолу. Држао је два жезла са фигуром Сунца на сваком. Испред њега су били мали кипови осталих богова, на којима је писало да су Сварожићи – његова деца.

У част Сварога, Словени су ритуално стављали на огњиште храстов бадњак, који је представљао дух предакa.

У част Сварога жене су правиле велике колаче, иза којих су се „крили“ и верницима желели да такви колачи буду и идуће године.

Представљао га је орао, леска, орах, жито и винова лоза. У његову част одржаване су машкаре и коледари. Време Сварога падало је од Бадње вечери до Поклада. Као најмоћнијем богу, припадали су му: Сунце, Месец, Дуга, Звезде, а од духовних појава Виле.