Корачај са мном кроз шуму плаву,

не бој се сенки, не бој се гласа,

усне су неме, не подижеш главу,

пусти корак силином праска.

 

Ноћи су овде мрачне и хладне,

дах језе срце стеже,

стегни мач подигнуте главе,

они су ту, цвиле и реже.

 

 

Силина живе воде нека јурне,

Светло Неба нека се пролије,

чекају нас олује снажне и бурне,

корачај са мном, не бој се недођије.

 

 

На крају шуме, крај је и тмини,

крај је и ноћи, Звезде се наклонише,

ти ходи путем светла у милини,

ходи и не бој се више.

 

 

Извор воде где Виле умивају лица,

стене у низу колом затвориле,

огледај се на води са литица,

да те вода сјајем исцељује.