Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!

На многа врата, у туђини, покуцаће Усамљени Човек, да би, најзад, стигао до својега Дома.

Он је радостан у Осами; Он је спокојан у Самоћи.

Самоћа је највећи пријатељ Усамљеног Човека, на Путу свих путева –

Путу Повратка!

Усамљен Човек јесте Слободан Човек.

Слободан од жеља; слободан од мисли; слободан од свега што би га мед људе вратило.

Бог је једина Светлост на Путу свих путева –

Путу Слободног Човека!

Не тражи ништа; не иште и не проси ништа; свега се одриче.

А добио је, управо, све оно, чега се одрекао давно.

Пут Усамљеног Човека јесте Пут навише –

Пут без повратка!

Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!