Драган Симовић: ПЕСМА РАДОСТИ И ЉУБАВИ
Само још
у Живога Бога верујем.
Само још у Њега имам поверења,
и само још Њега знам.
Свако знање
које није Знање Живога Бога
брзо прелази у незнање;
и сваки пут
који није Пут Бога Истинитог
у трену постаје стрампутица!
Сваки човек,
пре или доцније,
дође до познања,
да је истовремено
и Све и Ништа.
Све је са Богом
и у Богу,
а Ништа је без Бога
и изван Бога!
Свако путовање са Богом
води ка Светлости Живота;
и свако путовање без Бога
свршава у Тами Смрти.
Свако од нас жање
оно што је сејао;
и свако се од нас рађа
у свету који је
сам творио.
Од наших мисли зависи
не само наша судбина,
већ и судбина
како Земље и Сунца,
тако и најудаљенијих
звезданих јата.
Љубав вазда рађа Љубав;
Мржња свагда рађа Мржњу.
Љубав човека уздиже до Бога;
Мржња човека
срозава до скота.
После свега, заиста,
још само
у Живога Бога
верујем!
Само још у Њега
имам поверења,
и само још Њега
знам.