Драган Симовић: ПЕСМА РАДОСТИ И ЉУБАВИ


Само још

у Живога Бога верујем.

Само још у Њега имам поверења,

 и само још Њега знам.

Свако знање

 које није Знање Живога Бога

брзо прелази у незнање;

и сваки пут

који није Пут Бога Истинитог

 у трену постаје стрампутица!

Сваки човек,

пре или доцније,

дође до познања,

да је истовремено

 и Све и Ништа.

Све је са Богом

и у Богу,

 а Ништа је без Бога

 и изван Бога!

Свако путовање са Богом

 води ка Светлости Живота;

 и свако путовање без Бога

 свршава у Тами Смрти.

Свако од нас жање

оно што је сејао;

и свако се од нас рађа

 у свету који је

сам творио.

Од наших мисли зависи

не само наша судбина,

већ и судбина

како Земље и Сунца,

 тако и најудаљенијих

звезданих јата.

Љубав вазда рађа Љубав;

 Мржња свагда рађа Мржњу.

Љубав човека уздиже до Бога;

 Мржња човека

срозава до скота.

После свега, заиста,

још само

 у Живога Бога

 верујем!

Само још у Њега

имам поверења,

 и само још Њега

знам.

 

Постави коментар