Драган Симовић: Пролази и нестаје један свет


Пролази и нестаје један свет,

свет трошан и трулежан,

свет блуда и разврата,

свет безнађа и бесмисла.

Али,

тај свет што пролази и нестаје,

није мој свет,

нити тај свет икада

бејаше, уистини –

свет!

Нека пролази,

само нека пролази,

и нека заувек нестане

свет гмазова и грабљиваца,

свет поганих и грозних,

свет бездушних и безглавих,

свет у којему

нигда не бејаше

дивоте и љубави,

свет у којему

од чопора и крда,

нигде

не видиш човека!

Један коментар

  1. Бела Веверица's avatar
    Бела Веверица

    Као снег што нестаје лагано и отркрива озелењену земљу и прве цветове, тако и овај свет, који истина по много чему стварно не бејаше наш свет, нестаје и оставља место стварању једног новог, другачијег, надајмо се по много чему, нашег света!
    Лепоту божанскога стварања не смемо само гледати – у њој морамо учествовати! Стварајмо и ми, ту траву и то цвеће, волимо то лишће што се на дрвећу рађа, милујмо погледима те птице што гласовима звоне и красе небо – ту дивну плавичасту сферу.
    Поздрављајмо сунце јутром и пред вече и облаке кад их ветар радосно у игри јури и загледајмо очи сваког детета које сретнемо и искрама из срца својих – дарујмо их! Дарујмо их нашим радостима, нашом срећом, нашом у бољи свет сутра, надом, нашом љубављу, нежношћу и милином! Дарујмо их оним што је најлепше у нама- оним што је сачувала наша древна душа. Само тако ћемо и ми градити са Творцем нови, наш свет!

    Одговори

Оставите одговор на Бела Веверица Одустани од одговора