Стриборија.

Северија.

Земља Бога Стрибора.

Са дванаест прстена дејствених

опасана Родина Белих Срба,

под вечитим снегом и ледом.

Плаветним и љубичастим снегом,

зеленим и руменим ледом,

у Праскозорје Сварога.

 

Три Луне Лучезарне

 на пурпурном обзорју

подно Вечерњаче.

Подно Ладине Звезде

Разјаснице.

 

И бели ветри Стриборови,

што стрижу, вију, хује и шуморе

кроз кедре и модре борове вите,

 над несагледном земљом

што је утонула

у сне и тишину.

 

Светлост што леска и зрцали се,

титра и трепери

понад снежних поља;

Светлост Стриборије

што се распршује свеудиљ,

што сипи, слапи и ромиња

подно Три Луне Лучезарне

у Пурпурном Прстену

Вечерњаче.

 

Прасак бреза

 и сетан рсак јасика

 у Праскозорје Сварога,

када су вагре рујане и румене,

пурпурно-плаветне и љубичасто-малинове,

 и када нас греју огњила и кресила

плавет-зеленог леда

у Дивот-Колоплету

Сварге Сварунове.

 

Стриборија.

Северија.

Земља Бога Стрибора.

Иза Ноћи Сварогове.

У Јутро Поновног,

а тајинственог и тајносаног,

Рођења Света.