Драган Симовић: Бело Сварогово Србство над нама и у нама
Слобода и част иду упоредо.
Частан човек јесте слободан човек.
Нечастан човек никада не може бити слободан.
Слобода се не мери дебилим цревом, већ духом, душом и свешћу.
Коме је слобода у дебелом цреву, томе су и срце и душа тамо.
То је закон старији од Србства, а све друго су пука трабуњања и празнословља шупљоглавих сподоба којима су образ и дебело црево једно те исто.
Поручујемо свима онима који се олако одричу Србства: вама никада и није било место у Србству!
Камо среће да сте се Србства давно одрекли!
Јер ваше присуство међу нама, бејаше само на бруку и срамоту нашу.
Више вреди стотину расних Белих Срба од тисућа и десетина тисућа лажних, никојих и ничијих срба.
Ми, дични и самосвесни Бели Срби, потомци Белих Богова – Великих Предака наших, ма колико да нас је, никада нисмо ни рачунали на вас, већ на Створитеља и Васељену, на Сунце и Небо, на далека сазвежђа и звездана јата, на Бело Сварогово Србство над нама и у нама!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Ударило царство
Мртвих
На шачицу
Живих
Па их море
Ал жив се огањ
Не да стишати
Ветар етром
Подпирује
Сунце светлом
Дарује
Стаде небом
Војска да маршира
Чизма јака
Како горе удара
Тако доле одзвања
Ехо говор простора
Не сакрива близину
Громова
На концу
Добијене битке
Уже прекину се
Небеса се умирила
Земља у сан утонула
Сневала
Гонећи вечност
Себи мира донела
Васељеном плови
Витез
Варнице сабљу му красе
Удар о звездану прашину
Стаде земљу
Да целива
Љубав из њега прелива
Њега је она одхранила
На небеске дворе
Послала
Мајко шта си доживела
Да род твој спава
На судбинском путовању
Суза се ужарила
Отежала низ образ
На тле пала
Роде дошо си к’мени
Да саставиш растављено
Пробудиш успавано
Отераш непозвано
Опет живи се буде
И бивају вечни
Свесности немају
Што се збило
Да једно их време
Замрзло
Умало уништило
Ал осећају
Радују се и плачу
Ћути мајко
Тихуј
Колико мање знали
Више ће трагати
Колико трага оставе
Толико свет прошире
Људска је нарав
Чудна бољка
Ако преда њих
Ставиш све тајне
И сазнања
Истина ће деловати
Мања
А друга страна
Тада делује исправна
Зато мајко сакриј трагове
Ко се помучи
Нека одгонетне
Добили смо живот тело , добили смо душу , добили смо родитеље мајку и оца, добили смо место и датум рођења, добили смо род и родину ,добили смо одрастање , добили смо игру , добили смо другаре и другове, добили смо школу , добили смо посао, добили смо човечицу сапутницу, добили смо своју децу, добили смо родбину комшије,…… већина је тим добицима придодала … и ….неслободу, лаж, битност дебелог црева, моћ, власт, тмину…. Свако се везао за нешто… Свако има неку своју добитну причу….. али скоро сви су заборавили да је све ово Пролазно… све ово и јесте и није битно….
Само изабрани виде смисао и наш једини истински задатак да кроз све ове везаности које нам руку на срце мање помажу и више одмажу да видимо и осетимо да иза свега стоји Створитељ… То је једино битно … то морамо сами да осетимо и добијемо… За тај Добитак и ту једину битну Везаности морамо сами да се изборимо на један витешки, поштен, частан , слободан начин пун љубави и благости.
Овај коментар сам написао јер за два сата крећем пут Свете Горе … са надом да ћу тамо срести ту врсту искрене часне слободне везаности за Створитеља… Ја ћу све то понети у мом срцу …. све остало је Божја воља
Свако Добро