Има тренутака, гле! кад ми се чини, да сам, не знам чијом омашком, залутао у овај свет.

Да сам се обрео у погрешном свету, на погрешном месту, и у погрешно време.

Те да сам, од најранијих дана па све до дана-дањега, погрешно све чинио.

 

Било је много туге и патње у мојему животу.

Било је много младалачких заблуда и опсена.

И било је много душевних боли.

 

А знам, да је све то морало тако бити.

 

Искрено жалим, у срцу и суштаству својему, што сам толико грешака починио на свом животном путу!

Жалим, због оних племенитих и дивотних дела, која нисам стигао да учиним према ближњима својим, а желео сам то, заиста, свим бићем својим.

 

Желео сам да чиним само дела љубави, лепоте и доброте.

Желео сам, а није ми се дало!