ЉИЉАНА…
Љубићу те у олујна јутра и бесане ноћи,
Именом твојим назваћу свог најдражег свица,
Љубићу те у сутоне зачаране небом твојих трепавица,
Али никада снаге да ти кажем колико нећу смоћи,
Написаћу ти безброј стихова и тужних поема,
А онда ћу тихо уснути сном уморног боема…
Миодраг Новаковић– посвећено својој вечитој „дружбеници“ Љиљани, давне 1979…