ЉИЉАНА…


 

 

Љубићу те у олујна јутра и бесане ноћи,

Именом твојим назваћу свог најдражег свица,

Љубићу те у сутоне зачаране небом твојих трепавица,

Али никада снаге да ти кажем колико нећу смоћи,

Написаћу ти безброј стихова и тужних поема,

А онда ћу тихо уснути сном уморног боема…

Миодраг Новаковић– посвећено својој вечитој „дружбеници“ Љиљани, давне 1979…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s