Све моје љубави бејаху једна те иста љубав у различитим ликовима и обличјима.

Једна те иста љубав: из века у век, из света у свет, из једног животног тока у други животни ток.

Све моје драгане бејаху једна те иста драгана коју сам вазда изнова тражио и налазио кроз многе животе, кроз многа сазвежђа и звездана јата.

Свака моја девојка, свака моја драгана, свака моја невеста, гле! бејаше једна те иста богиња лепоте и љубави, богиња светлости и живота.

У свакој сам од њих видео и препознао себе, и свака је од њих видела и препознала себе у мојој души, у мојему срцу, у мојему суштаству.

Све оне су својом благородном љубављу стварале и обликовале мене, узносећи ме у највише небесне и  лучезарне висине, где обитавају богиње благовеснице, музе дивотнице и песничке виле.

(У Великом Гају, 19. гумника 7526.)