ИЗ ПЕСНИЧКЕ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

 

Бело Србство, између осталог, може да буде философски, духовни, уметнички и стваралачки поглед на свет, односно, поетика свеколиког живота и живљења.

У том случају пише се: БЕЛОСРБСТВО или белосрбство.

За мене је Бело Србство увек БЕЛОСРБСТВО, а то значи: више од крви, више од генетског кода, више од светлосног записа – животна и стваралачка поетика, те свеколики философски, духовни, уметнички, стваралачки и песнички поглед на свет.

Кад кажем: ја сам Бели Србин, тада не мислим само на крв, на генетски код или светлосни запис, већ на своју свеукупну суштаственост и суштост, како у овостраном тако и у оностраном; на свеукупност телесну, енергетску, етарску, душевну, духовну, божанску; на свеукупност суштог суштаства које је, истовремено, и човечанског и божанског порекла.

БЕЛОСРБСТВО је прасећање на наше божанско порекло, прасећање на једну вишу звездану расу, на расу белих богова који су наши духовни преци упоредо са нашим прецима по крви.

Отуда БЕЛОСРБСТВО и јесте изнад свих земаљских подела, изнад свих религија и идеологија, изнад свих људских размирица и међусобица.

Бели Србин који осећа и живи БЕЛОСРБСТВО није ни хришћанин, ни муслиман, ни будиста, ни таоиста, ни верујући, ни неверујући, већ, напросто: БЕЛИ СРБИН.

Уистини, он може бити СВЕ ТО, али СВЕ ТО уопште не може бити ни пресудно ни битно за њега, јер је – својим суштаством и својом божанском битношћу – изнад свега тога, у свим временима, у свим световима, у свим пространствима.

(На Истеру, месеца грудена, дана четвртог, 7526.)