УЧИ СЕ ОД ОРЛА, ДА БУДЕШ ОРАО!

(ВИЛЕЊАК СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ)

Када кренемо унутарњим путем духовног узрастања, ми можемо да припомажемо само онима који путују упоредо с нама, само онима који држе р(и)там и корак с нама.

Нема никакве помоћи онима који не желе да иду укорак с нама.

Бесмислена је и узалудна свака наша помоћ таквима.

С њима можемо само да будемо на губитку, а, истовремено, ни они сами неће бити на добитку.

Толико је тајанствених и дивотних светова и око нас и понад нас; толико је лепоте и дивоте у Васељени, у овостраним и оностраним световима, сазвежђима и звезданим јатима; толико је знања и мудрости у Божјему Стварању: у Праизвору Живота, Праизвору Светлости, Праизвору Љубави!

Бесмислено је и узалудно буђење спавача, чак и ако су ти спавачи наш род најрођенији.

Ако су наша браћа и наше сестре одлучили да преспавају овај живот и све будуће животе – нека их, не будимо их!

Не будимо их, нека спавају до миле воље, нека еоне преспавају, ако је то њихов избор.

Ми немамо времена – заиста, немамо времена – да и најрођеније наше спаваче будимо и освешћујемо.

Нека спавачи сами себе буде и освешћују!

Негда смо их, у праскозорје светова, будили и освешћивали, а они су нас, заузврат, каменовали и на стуб срама прикивали.

Научили су нас тада за све векове и еоне прошле и будуће, да никога више не будимо и не освешћујемо.

Није наше да будимо и освешћујемо вечите спаваче, већ да ми сами себе, већ да ми једни друге, бодримо и соколимо, да се међусобно припомажемо на путу свих путева, на путу вечног уздизања и узрастања.

Опустимо се, дубоко и уједначено дишимо, те летимо и пловимо кроз видљиве и невидљиве светове, кроз овострана и онострана сунца, сазвежђа и звездана јата!