Што нас више вражја сила нападала и крв пила,
то су срце, плам и душа,
сјајнији нег зраци Сунца.

У болу смо прогледали
славне претке пољубили
и међ вечне силе стали.

Земља Србска, под стопама нашим мила,
посвећена – крвцом напојена,
најсветије жар плодове је родила.

У болу смо прогледали,
славе врата отворили
да са Творцем диванимо.

То је позив Србског рода