Драган Симовић: Наш Пут јесте Пут буђења и освешћивања
Не желим више да се бавим спољним светом.
Светом илузија, омаја и опсена.
Куда иде Србство и шта се дешава са Србством – ни о томе нећу више да размишљам!
Што се мене тиче, нека иде камо му воља и нека чини што год му драго!
Спољни свет је највећи паразит, вампир који исисава животну енргију.
И Срби везани за спољни свет бивају, такође, крадљивци и сисачи животних сокова и животне енергије.
Бавити се и даље њима, то већ губи сваку сврху и сваки смисао!
Моји су само они Срби, и оне Србкиње, што иду упоредо са мном, што лете уза ме у мојему звезданом, вилинском и вилењачком јату.
Наш Пут јесте Пут буђења и освешћивања, Пут узрастања и љубави.
Дуго сам се бавио Србством у спољноме свету, у свету илузија, омаја и опсена – и гле! – због тога сам примао само ниске и подмукле ударце, одасвуда и од свих, па и од самих Срба.
Свршено је с тим!
Окрећем се својим Боговима и Богињама, својему вилинском и звезданом јату, и само од њих тражим утеху и спасење.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драгане Песниче,
Сви облици везаности у спољном свету су тегови и кочнице на Путу Узрастања … Сви се ми вежемо за одређене ствари и појаве у видљивом свету … наша осетила нас терају на то … слике ..мириси.. звуци . укуси… још кад томе додамо нагоне и нашу слободну вољу.. ето ти проблема…. Међутим то је све дато од Творца … ми морамо да то .. осетимо .. видимо .. чујемо… доживимо емоцију у свим облицима… све то заједно даје пун колорит живота… Наше одлуке… наше емоције..наше мисли … терају нас на одређену врсту припадности и везаности …. За Човека који се вежу за правду..поштење ..морал … једини прави избор је родољубље , љубав према Србији и Србском народу … Међутим и та морална везаност после извесног времена покаже своју другу страну медаље….јавља се гнев ..огорченост …немоћ… бес
Смисао … Правда ….пуна и чиста љубав …. не добивају се у овом свету …. зато је овај свет само привид ..маја и опсена… Задовољштина се не добија овде и сад….
Драгане … то су понекад болна сазнања… руши се и нестаје екран нашег видљивог света…. осети се и нека мала тиха језа … нестаје свет пред тобом …. чак и своје најмилије посматраш другим очима…
То су све знаци да је човек пред вратима ПРОМЕНА… тек је сад уистину спреман за њу … остаје иза нас само ПРАЗНИНА…. отвара се нови Простор …. простор суштине ..смисла …љубави..
Престају све борбе..дилеме ..сукоби..празна и јалова размишљања…
Ми смо сада у новом Свету , Свету Богова, Свету вилинског и звезданог јата.