ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ

Замолише ме пријатељи, да им опишем или осликам своје виђење Ирија, и, ево, то управо покушавам…

Има мноштво светова и подсветова Ирија; има упоредних, горњих и доњих Ирија; има Ирија овостраних и оностраних.

Наш Ириј – Ириј у који ћемо једном ући – не ствара Творац, не стварају га ни наша Бела Божанства, већ га ми сами стварамо, без престанка и предаха, из живота у живот, кроз све животне токове и светове, кроз сва времена и пространста, све док не створимо Ириј по себи, спрам себе, и, за себе.

Да бисмо ушли у Ириј – морамо сами створити Ириј!

Ириј није Земља Дембелија, како то неки умишљају, већ Свет Савршеног Стварања.

Највећи задаци и подвизи очекују нас управо у Ирију.

Ириј је непрестано Стварање Љубави, Лепоте и Доброте.

У Златном Свароговом Ирију – по мојему виђењу – обитавају Светле Душе које из Себе и Собом без престанка исијавају Љубав, Лепоту и Доброту што потом запљускује и озарује све овостране и оностране светове.

Из Златног Свароговог Ирија струји Љубав, Самилост, Лепота и Доброта Вечног Живота.

То је Она Невидљива илити Унутарња Светлост о којој говоре древни ведски посвећеници; Светлост која се не види овостраним чулима, али се унутарњим чулима и види и осећа.

Ириј у који ћемо једном ући, стварамо управо овде и сада, у овом трену вечности!

Стварамо мислима, осећањима, речима и делима; стварамо кад маштамо, размишљамо и сневамо; стварамо у сну и на јави; стварамо и кад нисмо свесни да стварамо!