Горан Полетан: Хаику
Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.
∞
Јастреб бијелог
голуба ухватио
– једе слободу.
∞
Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.
∞
Између двије
жене, дијете изабра
ружнију – мајку.
∞
Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.
∞
На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.

