На текст Вукице Мораче – Дрво живота

 .

Додирну ме прича, као већ виђено.

Наступа Време Светости,

да све одише лепотом, смислом,

и свесним делом обоженога човека.

Оно што значи и име нашег народа

СРБ – Словим кРетањем Божијим!

.

Посећујем храстове Записе.

Уредим простор, обавим обред Љубави.

И Древни су ту.

Посебан осећај свега

у једном месту,

у живом храму,

сви један свети род!

.

За мене је Храстопоштовање дело

истинске духовне зрелости.

Намера ми је, да негујем саднице храста

за обнову уништених Записа.

И да сви заједно, обновимо наш свет,

и ојачамо наш корен у

Дрвету Живота.

.

На текст Вериве Стојиљковић – Магија цвета папрати

Драга Бела Веверице,
Трагасмо и нађосмо Цвет.
Препознасмо га из средишта нас, из средишта Душе светле!
Једино тада доноси плодне споре, мирисе и лепоту.

 .

На текст Душице Милосављевић – Тајне Светлоплама

Светлом песмом показа светлу Душу.
Веома лепо и нежно.
Осетих мисао и осећај да је наша суштина величанствена Светлост, која све обухвата, свему даје меру, и равнотежу, а делима ствара и преображава.
Бог у лакоћи, без роптања и условљености, ствара и држи све светове.
Будимо и ми такви у овом животу, дао нам је Душу.

Живела СРБ И ЈА!

.

Владан Пантелић: Коментар на коментаре

 Иван Храст је врло интересантно и моћно енергетско и кармичко биће. Занимљив је и као песник и као стручњак у свом послу и занимљив је и као духовно биће које делује. О његовом деловању ћу писати другом приликом, када урадимо неку већу акцију на терену.

Изабрао сам његове коментаре, који су, сами за себе, специфична песма, а за оно што хоћу да кажем могао сам да изаберем и коментаре Велике Томић, Наташе Ђуровић, Новице Стокића, Невене из Звечана или Невене из Аустралије, Мила Максимовића, Душице Милосављевић, Словенке Марић или неког другог.

Наиме, мало смо се сви заледили, па и умукли, када је у Благословени Златни Ириј отишао наш Песник, уредник Журнала, а отада је прошло шест месеци. Навикли смо на његове текстове који се и сада читају широм света, на дубокоумне критике, вишеслојне и вишедимензионе песме. Са његовим одласком скоро да су се угасили коментари читалаца. Сада су се почели појављивати, најпре стидљиво, па онда храбрије и масовније. Журнал је електронско гласило свих нас. Уредништво се труди да прикаже радове преко осамдесет аутора. Различитост која краси сваког аутора наличи на велики врт препун најразличитијих цветова и сви су најлепши. Кроз песме или приче може се видети да сваки аутор, сваки човек, има потпуно свој пут ка Извору, што је величанствено. Учествујмо као песници, писци и као коментатори у непрекидном стварању Журнала. Учинимо да буде све више престижно објављивати своје радове на Србском Журналу!