Расипам слова по магичном небу

руке ширим да обгрлим СВЕ-МИР

а онда плесом одшетам у  снове

да одсања ДУША оно што је зове

.

И мора и једра

звијезде и све дуге

и мирисе липе

и мјесеца чари

благост, љубав свеца

и први поглед рођеног дјетета

сву топлину у срцу једне мајке

и Јовано, Јованке

крај Вардарот седиш мори

и Сунчеве златне зраке

и Охрида бјели бисер

и љепоту Шумадије

и изворе горске чарне

гдје се вила зором мије

i Косово свето, рајско

и сокола гнијездо славно

под Ловћеном што самује

и свету бол у грудима вјешто крије

и равницу некад чарног Панонскога мора

жуто класје

и ево је свиће та чекана зора

.

У чаробној башти

уз чаробан ружин цијет

испет ћу се онда до самога неба

да бацим поглед на мој нови свијет

убрат ћу слова магична , нова

сабрат их у ријечи

златним везом низат их у пјесме

које ће кроз вјечност

и анђеоске риме

славит  ТВОРЦА име