Стеван С Лакатош: Излазак


Будим се окупан росом

као отворена књига Истине.

Испред мене потопљени градови

и подељена царства стоје.

Све то носим у тоболцу своје душе.

Да ли мртви поново устају,

да ли снови постају јава?

Изађох из пакла и из лавиринта беде,

јер у рату светлости и мрака

победи разум и Светлост уништи таму.

Рогатост палог анђела доживи сумрак

и речи са Голготе засјаше

Звездом пурпурне вечности.

 

Постави коментар