Стеван С Лакатош: Излазак
Будим се окупан росом
као отворена књига Истине.
Испред мене потопљени градови
и подељена царства стоје.
Све то носим у тоболцу своје душе.
Да ли мртви поново устају,
да ли снови постају јава?
Изађох из пакла и из лавиринта беде,
јер у рату светлости и мрака
победи разум и Светлост уништи таму.
Рогатост палог анђела доживи сумрак
и речи са Голготе засјаше
Звездом пурпурне вечности.

