Од сна ми дивну крлетку саздаше

птичицу трептаве душе да чува.

Када и резе закатанчише

схватих да кавез њих од мене чува.

.

Златне су жице посебног соја.

Робовски јаук у милозвук топе.

У обиљу је јадна судба моја

док слобода туђој милости доспе.

.

Од Бога сам биће самосвојно

створено да собом узноси свет.

Мисао своју да вртложи спирално

певајући свој творитељни сонет.

.

Хранбена ме навика спутала

па и не тежим размахнути крила.

Иако ми је душа прогледала

сигурност ту ме собом оробила.

.

Сунце златно за мрву одмених.

Храну душе стомачна ми вара.

За сит стомак лудо завилених.

Омамом ме занела превара.