Време, као дугачка змија, која се непрекидно одмотава из Вечности, своје материце, направило је пет годишњих круголета од дана одласка, 12. 12. 2018 –те године, Песника-Херувима Румених Облака, Драгана Симовића у Златни Ириј. Сећам се тог дана, као да је био пре неколико тренутака, сећам се јасно, јер сам угледао његов лик у окну мога прозора. Знао сам да је кренуо на следећу станицу у којој се наставља нова етапа живота. Мало касније јавила се његова ћерка Ива.

Кроз моју свест  пролазе слике његовог богатог живота. Волео је много људе и имао је пуно пријатеља. Неке од њих и ја лично познајем, а многе знам кроз контакте у вези са Србским Журналом. Волео је да путује. Уживао је у природи, на брзацима Великог Рзава, по брдима понад Ариља, родном месту његови предака, радо је одлазио Панчево, Тијање, и у многа друга места. Но, највише је волео да тихује на обали Дунава, где је одлазио скоро свакодневно. Ту смо се највише дружили, умујући о стварности у којој смо живели и која нас је окруживала.

Драган је био велики родољуб. Много је патио због издајне политике која је пратила србску стварност. И написао је многе чланке, бриткије од најоштрије катане, у којима је критиковао или давао мудре савете. Чини се да нико није тако јасно видео дубодолину у коју се сурвао наш род, и нико није тако прецизно и јасно видео путеве изласка из дубоке кризе. Многи његови чланци су доступни читаоцима Журнала, а неки, необјављени, биће објављени.

Критика и даље не препознаје Драгана – Песника, нема га у читанкама, нема у значајним званичним зборницима. Неко је рекао да је Драган мистични песник и то је разлог што није признат.Није тај критичар упознат да ми живимо у вишедимензионом свету, да има много стварности, много других унутарњих и спољашњих светова. Све те светове Драган је видео, песнички или јасновидо, и приказао у својим песмама и чланцима које је Журнал објављивао или ће објавити.

Драган Симовић, за сада, није званичо признат, али су га прихватили читаоци Србског Журнала – елекртонско гласило које је он уређивао дужи низ година. И прихватиле су га многе редакције које су преносиле и даље преносе његове песме, чланке, критике, мисли – мудрице, интервјуе.

Нека је вечна слава Песнику – Херувиму Румених Облака!