Фото: Фототека Србског Журнала

Смрти, из вртлога твога цвета страх кљује
Моју пролазну наду, а сунце обасјава
Недодирнуто дело и верно описује
Време што се нађе изнад заборава.
.
Избледелим звездама свет се окрену
И у њима нађе свршетак безкраја.
Последњом снагом смрт се у мени прену
Губећи полако непомичност сјаја.