Љубав је све што имамо и све што ће нам икада требати. Она чини од нас краљеве који дарују краљевству свом светлост и срећу. Дајући не можемо је никада изгубити, јер Љубав је неисцрпно давање, загрљај две душе у којем је давање исто што и примање.

Двоједни дах душе, Љубав је спој две половине себе у једно божанско биће. Ти си Љубав Која је лепота сваког тренутка, светог сусрета слободе, бесмртности, радости и надахнућа – плеса Духа у материји, истинског постојања, разума и стварности.

Љубав је красотна чудесност стварности, у опојној величанствености постојања јесте Вечни Живот светости, ведрине и усхићења, вечно цветање душе, која не зна ни за прошлост, ни за будућност, а зна само за САДА у којем нема празнине, самоће, студени, туге; јесте озвездани свемир бескраја, златно сунце нежности и снаге, нашег истинског бића и живота, знања и смисла.

Све што она дотакне, промењено је у невиност, блиставост и лепоту, сачувано је од пропадања и смрти.

Она је оно одакле долазимо и где идемо, и због чега смо овде, и све што радимо на овом свету јесте жеља да се доживи Љубав.

Она оплемењује и, као блистава зора што после тешке ноћи доноси нови дан, све чини невиним и светлим, буди нас и вазноси у Истински Свет среће, лепоте и мира.

Љубав све побеђује и чини својим, у радости заувек једним, својим најрођенијим, милим и светим. Љубав је одговор на питање КО САМ ЈА, из којег проистичу сва друга питања. Она је наше Истинско Сопство, у томе је спасење света.