Усних трептај љубави наше
кроз излоге и стаклене дворе
осетих да душа цвета
и сузама обасја зоре.
Усних Ану боје ноћи
како ми у руке пада
као тама када сунце
одлучи да спава.
Усних срећу коју волим
док јој име под каменом пишем
само Ану једну волим
и кад песме другој сикћем.
Усних живот над животом
и док плачем и кад се веселим
љубав зграбим и никоме не дам
само Ана моје ноћи знаде.
Када пред олтаром одеш
о љубави нашој причај
опиши им свако слово
које сам теби написах.

***

Владан Пантелић: Васкрснух откривши Веселина

О, како ме радује свако ново песничко име!
Јер човека, чини се, тешко можеш упознати
ако не пише песме, тешко можеш ући
у његов моћни унутарњи Увиверзум.
Веселин је некако умакао пажњи
мојих многобројних очију. Открих га недавно.
Прво сам помислио да је то старији човек.
А он, уствари, има само 22 године,
бави се глумом од 14 године и пише песме.
Бавећи се глумом и говорећи своје песме
гостовао је у многим градовима и државама.

Када сам почео читати његову поезију,
на Фб профилу просто нисам могао стати.
Па он пише песме као да их штанцује!
Скинуо сам одмах 50-так његових песама.
Из искуства знам да неки песници тешко,
са великом муком, порођајном муком,
напишу једну песму, па дуго чекају нови
налет песничке инспирације.

Са радошћу, на овај благдан, представљам
читаоцима Србског Журнала, младог-великог
песника Веселина Мандарина.

Фото 1: Фототека Србског Журнала

Фото 2: Веселин Мандарин, глумац и песник