Јован Цветковић: Грозд космичке самоће

Грозд пун космичке самоће,
обојен даљином блискости,
оживљава трзајем
моја крвна зрнца.
.
Прах мудрости,
преко грозда сољен,
говори кроз око
што у кичми трепти!
.
Сила старине,
чучала је дубоко скривена
у сужањским одајама
човековог бића,
.
а сада у одазиву звезданој светлости
танча струне душе,
отварајући заборављена осећања
човекове стопљености
са Богом и целокупном стварношћу!
.
Нота четири коцке
са миром у кругу
чини грозд здравим,
.
чини грозд здравим!
Фото: Грозд; Википедија
