Нигде нема таквих њива,
нигде нема таквог неба,
нигде пчела и ливада
жита, брашна, златног хлеба.
.
Нигде свици не певају,
у даљини месец жути,
нигде такав рој звездица,
док их гледам, само ћутим.
.
Нигде сунца таквог није,
зора руди, поље клија,
пет’о зове са огњишта
село буди, свет пробија.
.
Нигде нема такве фруле
ни чобана ни овчице,
за појасом сакрио је,
кад засвира, поје птице.
.
Вредне руке свуда раде,
стара нана вуну преде,
млада снаха у башти је
а момче јој поред деде.
.
Трактори се узрежњали
купе класје, пласте сено,
ко облаци на небесју
играју се несмотрено.
.
Поток тече, ено хуји,
од извора зденац прави,
свуд мирише цвеће мило,
моми поклон, украс трави.
.
Нигде нема таквог биља,
таквог лека и красоте
и хлада нам и огрева,
благодати и лепоте!
.
Нигде песме, нигде приче,
загонетке, доскочице
нигде таквих умних старих,
разигране поскочице.
.
Нико нема таквих слова
кад их гледаш, око лечи
све што читаш, знак дедова,
дете точи умил речи.
.
Нико нема таквог претка,
див ратника славних дана,
стамен, храброг, узвишеног,
следбеника Христа сама!
.
Ево гледа око моје,
гледа душа а и срце,
нигде нема такве земље,
само моје Србијице!

Фото: Предели Шумадије; Википедија