Тијана Василијевић: Шта је највеће

И још тог нисам рекла
А рекла бих ти
Колико је ово место
И колико је велико
ово што хоћу да ти кажем
А велико је
Веће од свега од наjveceg метеора
огромног милосрдног загрљаја
Пуно бих ти рекла
Дугачки су путеви
Ко верни пратилац
Свугде би њима ишла
Али рекла бих ти много више
Шта је оно највеће
А има ли ко да ти чује глас
Да те пита шта је то највеће за тебе
Пита ли ко,
питам ли ја,
да ли може да стане у стих цели свет?
Можда све стаје у прашну и естар
Свемирску прашину посебних метеора
А да смо ми као естар
Који даје мирис воћу и четинаримА
здрави као јабука и
Искричави ко киселина цитруса
Има ли нешто већег од здравља,
јачине мириса сочног воћа
енормнијег
А ми треба
да смо ко огромни удах слона
свеже Шуме
мирис четине
Ширине наших плућа
А тај удах бих замрзла
и као велики поклон бих ти дала
Већи од језера
Ко огромни лаки кристал на руци
Пуно бих ти рекла
И
Како преплављује одсјај на реци
Исто оно сунце што те греје док пливаш
Фото: Река, одсјај; Википедија
