Кад роса падне на лист
што пред тобом трепери
знај -да ја сам та кап росна!
.
Кад ветар зањише грану
пред кућом твојом
знај -да ја сам та грана заљуљана!
.
Кад сунце огреје пут
до твога дома
знај -да ја ходам одавно њиме!
.
Кад воде зажубори
знај -да ја сам та река што говори!
.
И свака птица
кад зачује се песмом
знај -да ја певам кроза њу!
То љубав зове драги на састанак
тамо – где су планински врхови!
.
И кад затутњи гром и засветли муња
знај -да то сева од искони мач мој
И стреле златне већ кренуле
да разбију мрак
што покуша да приближи се теби

Фото: Фототека Србског Журнала