Све невоље и патње србске почињу са покрштавањем.

Онога трена, када су Срби одбацили Веру и Знање својих Великих Предака, тада су почеле све невоље и патње србске, тада су почела сва страдања србска.

Одбацивањем Вере својих Великих Предака и примањем вере туђинаца, Срби су престали бити Србима Аријевцима, престали бити ВедСрбима Стриборјанима, престали бити Србима Посвећенима.

Туђинска вера је у самоме Духу поништила Ведско  Србство, и Србство је данас, ево, већ на умору.

Вера наших Великих Предака јесте ПраВасељенска Вера, јесте Вера Знања и Свести, јесте Вера Истине и Светлости.

Туђинци нашу Древну Веру називају паганством, а уистини је паганство оно што они проповедају.

Они су пагани, и њихова је вера паганска.

Са покрштавањем и примањем вере тућинаца ми смо све своје одбацили, и зато све битке и ратове губимо.

Ми смо се одрекли шездесет и пет векова своје повеснице, своје паметарнице, зарад вере туђинаца и душмана наших.

Одрицањем своје Вере, и својих Великих Предака, ми смо велик грех починили, и стога све битке и ратове губимо.

Ми све губимо, и онда када привидно добијамо.

Само у последњих стотину година ми смо изгубили све оно што смо привидно били добили.

Ево, на концу, и Родну Груду губимо, а никако да схватимо зашто губимо.

Туђинска вера ће увек бити туђинска, ма шта ми чинили.

Ма шта ми чинили, ми ћемо и даље губити све будуће битке и ратове, све док не познамо и не освестимо зашто све то губимо.

Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада!

Драган Симовић

ТИ ШТО ВЕЧНО ДОЛАЗИШ И ОДЛАЗИШ

И кад све дође и прође;

и кад све нестане и престане;

 и кад мину времена и светови,

Ти ћеш тада, слутим,

 доћи изненада,

Однекуд или Ниоткуд,

 свеједно;

 али, доћи ћеш, верујем,

 као што си, одувек и свагда,

 долазио без најаве!

Доћи ћеш,

уистини, знам,

да ћеш доћи!

Јер Смисао Свега

у свим световима –

Смисао који умом својим

ни докучити не можемо –

 јесте Твој вечни

изненадни долазак,

Однекуд или Ниоткуд,

свеједно;

као и Твој тајанствени одлазак,

Некамо или Никамо,

заиста,

свеједно!

Ти

што вечно долазиш и одлазиш,

и снова се враћаш,

 зацело, мораш доћи!

Јер Ти Јеси

и Биваш,

свуда и у

 свему!

Деда Милојко

15.12.2012. – Восток

Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“

Кад прочитах уплаши се, живи стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…

Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 8 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).

Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда и деценијски размак, како сам ја прочитао једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…

Западни научењаци су радили разни тестови са кунићи, такође и са неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).

Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгорем случају би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…

Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?

Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Енглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу ко онај шаран товљеник на суво.

Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици рекоше да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.

И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…

Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.

Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неке туђинске речи, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“.

То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, много више него ова бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног туту бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци.

Мора да им је млого тешко, и да нас се стиде до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…

Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребе Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратне злочинце, и да ће ове фукаре на власти нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче црвене тепихе; Да ће ова фукара на власти да тргује Светом Лазаревом земљом за неки пишљиви датум, још смрдљивије (и попишљивије) кандидатуре, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац тад реко да је луд…

Али синовче мој, данас ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…

Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …

Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неке „србијанце“, а ондак овај кусур од земље да нам преименују вероватно у „Србијадију“.

Може бити кад прочитају ово моје писаније и да дођу и на идеју да нас прогласе за „србмуте“, а овај кусур од наше отаџбине да прозову „србмутијом“… Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и то чудо деси. Ако се не опасуљимо на време!?

У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се таки представљају, обећавају нам мед и млеко, деле лаж капом и шаком(ништа их не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост многи наши „зомбирани срби“ наседају на ту њиову паралажу…

Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је да опалимо шаком у овај наш домаћински астал (док га још има) да се затресе цела Србија…

Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.

Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ове наше мученице Србије испија последње капи крви у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…

Отресимо ту пијавицу са наше коже синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу. Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…

СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?

Миодраг Новаковић,

Извор: СРБски ФБРепортер

Ни трена једног нисам могао да живим без Вертикале.

А кад кажем Вертикала, онда мислим на све оно што је изнад мене, што је веће и више од мене.

Вертикала, то је Бог Створитељ, то је Свети Дух Стварања, то је Језгро Звезданих Јата, то је Мајка Земља, то су Велики Преци.

Још сам у раној младости дошао до познања, да живот без Вертикале и није Живот.

Живети без Вертикале значи, свакога трена, свакога часа, свакога дана, без престанка, умирати, и само умирати!

Живети без Вертикале значи, никада се не пробудити, никада не бити жив.

Живети без Вертикале, то значи, као да је човек дошао у сну, живео у сну и отишао у сну; не сазнавши никада ни да је дошао, ни зашто је дошао; ни да је обитавао ни зашто је обитавао; ни куда је пошао ни зашто је пошао, па, ни камо је отишао!

Само Живот са Вертикалом има Смисла.

Живети са Смислом, то значи, у свакоме трену бити Будан и Свестан, бити Освешћен.

Живети са Смислом значи, живети Овај Тренутак!

И тада, само тада, сваки тренутак бива Овај Тренутак!

Сваки тренутак је непоновљив, и вечан.

Штавише, сваки тренутак ако јесте Овај Тренутак бива Сама Вечност!

Бити Будан и Свестан, бити Освешћен, то је најсавршеније, најдубље и највише тиховање.

Оно што многи називају медитацијом, то је зовем тиховањем.

Будући да осећам Биће Језика, да осећам Биће Слова и Речи, мојему Суштаству више одговара реч тиховање; јер иза те речи, с ону страну звучања и значења те речи, видим Онога-Који-Јесте-и-Бива.

Онога Који-Јесте-и-Бива видим у Стању Вечног Тиховања.

А само се из Стања Вечног Тиховања и дешава Вечно Стварање.

Тиховати значи и Стварати, као што и Стварати значи Тиховати.

Јер само у Тишини, у Тиховању, човек долази до познања Себе, до познања Себе као Божанског Бића и Суштаства.

До познања Живога Бога у Себи!

У Златно Доба Стриборије, у области између Седморечја и Белоречја, тајанствено и тајинствно, на Беломе Ветру, низвела се, из Језгра Звезданог Јата, Велика Раса Белих Срба, чувара Светих Знања и Божанских Тајни.

Настанивши се међу многољудним а гостољубивим племенима КолоВена, они су почели да предају Света Знања и да поступно откривају Божанске Тајне.

Најпре су коловенским племенима пренели АзБуку, а затим Пруне и Руне, Звуковно и Гласовно Писмо у знамењима и сликама, те Писмо са резама и цртама, како би што лакше и што верније сачували Знања која би им Бели Срби предавали.

Због Пруна и Руна њих су КолоВени прозвали Прунима, односно Рунима, а некад и ПеРунима, што је доцније запамћено, и остало, као Име Бога Који Је Земљом Ходио.

И дан-дањи, сва словенска племена Перуна, Бога-Муња-и-Громова, Бога Доњег Неба, доводе у везу са Белим Србима.

Одмах да разјаснимо порекло појма

Бели Срби.

По Предању, Бели Срби нису једно од коловенских илити словенских племена, већ су се они низвели Одозго, по Задатку, као Божански Учитељи свих КолоВена.

Надаље, по том истом Предању, Белим су их прозвали због Белога Ветра који је иза њих остајао када су се низводили на Земљу, а Србима због опонашања звука и бруја који је за њима стизао.

Што значи, да је реч Бели слика ветра или облака, а реч Срби ономатопеја илити подражавање, опонашање тајинственог звука који је стизао за облаком.

Корен речи СРБ јесте СРРРББ-СРРРББ, а то ономатопејско слово, осећате већ, дуго одзвања у нама, а поготову тек понад снежног горја Стриборије илити Северије!

 Предање даље каже, да су Бели научили КолоВене да слове, да причају, и да ришу (отуда риши, као божански песници и мудраци у Перуновим Ведама!), односно, да шарају знамења, да пишу.

Тако су, захваљујући Белим Учитељима, КолоВени постали први Словестан Род на Земљи.

Будући да су Бели неко време провели мед коловенским племенима, предајући им Знања и уводећи их у многе Тајне, коловенски су их кнежеви, у знак захвалности, даривали најлепшим невестама, како би се мешањем Земаљске и Звездане Расе створила Нова Раса ПраАријеваца.

Изравни мушки потомци Белих Богова прозвани су доцније Белим Србима, а ови су се, потом, умножили и раширили Великим КолоВенским Царством, тако да су од њих постали сви ини Бели –

Бели Срби, Бели Руси, Бели Мугри, Бели Сури.

По обављеном Задатку мед КолоВенима, Бели су Богови отишли у неприступачне висинске земље ТиВетра, где непрестанце бели ветри дувају, а то је данашњи Тибет, да и тамошњим племенима објаве Божанске Тајне.

Отуда и данас постоји тајинствена духовна веза између свих ПраАрјеваца, свеједно на ма којему крају Мајке Земље да обитавају.

Срби, Руси, Пољаци, Тибетанци, Персијанци, Индуси, Иранци, Ирци, Шкоти, Норвежани, Пруси и ини, сви су они, уистини, потомци Белих Богова који су давно негда Стриборијом ходили.

Наравно, не сви, већ само они, између ових споменутих народа, који имају ДНК и Светлосни Запис Белих Богова, Белих Срба.

Колики је постотак у којему народу потомака Белих Богова, то нека свако самостално, за себе, истражује.

По Предању, потомци се Белих препознају по израженим божанским начелима, по племенитости и отмености Стваралачког Духа, по Љубави према Истини и Правди, по милосрђу и предусретљивости, по потреби да дају и предају, да се жртвују за ближње и суближње и, на концу, да имају веома развијено Начело Одговороности пред самим Животом.

И још нешто да разјаснио.

Значи, сви Срби нису Ови СРБИ, сви Руси нису Ови РУСИ, сви Индуси нису Ови ИНДУСИ, сви Тибетанци нису Ови ТИБЕТАНЦИ, већ само Они који се, између се, по нечему тајинственом, препознају!

А то нешто происходи из Виших Духовних Светова.