Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: Човек се рађа с Вером и са Знањем!
Човек се рађа с Вером и са Знањем!
Још пре рођења нашега, наше је Суштаство било у Вери и у Знању, и Ту Веру и То Знање, примивши, понело је на Пут без почетка и свршетка, не само у овај, већ кроза све ине, прошле и будуће, светове.
Вера се не може научити, Знање се не може научити, и ништа се од Суштаственога, никада, не може научити!
И Вера и Знање, гле, у нашему су Суштаству, Зраком Светлости Створитеља уписани!
Наш суштаствени Задатак у овоме свету јесте да се присетимо Вере и Знања Зраком Светлости Створитеља уписаним у Суштаству нашему.
Сва земаљска суштинска учења имају само једну једину сврху – да се пробудимо, и присетимо, Тог Суштаственог Задатка!
Ниједна од вера овога света не могу бити Та Вера; ниједно знање овога света не може бити То Знање!
Нови Човек, илити Човек Новога Доба, јесте Пробуђени Човек!
То је Онај који се пробудио, и присетио и, надасве, Онај који је освестио, шта јесте једина битна сврха Његовог бивања и бивствовања у свету и у световима, у Бићу Времена, у Присутности и Вечности.
Човек се, уИстини, рађа с Вером и са Знањем!
Драган Симовић: СТВАРАЊЕ ДРЖАВЕ У БИЋУ ВРЕМЕНА
Сврха и смисао сваке Србске Владе, у последњих стотину година, јесте уништење Државе и затирање Србства.
Ниједна Србска Влада, у последњих стотину година, није била Србска, нити је ишта за Србство чинила.
Све Србске Владе, у последњих стотину година, имале су један једини задатак – да распродају Србију, да поткопају и разруше Државу, да посве ослабе и, на концу, да сасвим униште и затру Нацију.
Ниједну Србску Владу, у последњих стотину година, нису ни бирали нити стварали Расни Срби, они Срби који имају Србски ДНК и Србски Светлосни Запис, већ су све Србске Владе, у последњих стотину година, бирали и стварали НеСрби, они који имају само србска имена и привидне србске родослове.
Ово је веома важно да схватимо и освестимо, како не бисмо и даље лутали и улудо распршивали животну енергију, покушавајући да разрешимо нешто на разини политике и друштва што се, превасходно, разрешава само на пољу Свести и Свесности, односно, само у пространствима Духа и Наслеђа.
Напросто, дошао је тренутак када морамо почети да уважавамо духовне науке, те да не лутамо више од једне до друге позитивистичке, илити лажне материјалистичке науке, обмањујући, успут, како себе тако и ближње своје.
Ми морамо да схватимо и освестимо, да је огромна већина Расних Срба изгинула у Првом светском рату; да је велик део Расних Срба затрт у Другом светском рату; као и да је она мањина преживелих Расних Срба, после Другог светског рата, или расејана по беломе свету или посве скрајнута и ушуткана у Србији.
Ако је пред Први светски рат, рецимо, било осамдесет посто Расних Срба, сада их нема ни петина!
Више од осамдесет посто од овога што се данас Србима зове, нема никакву свест о Србству и Словенству, о Пореклу и Предању, о Прецима и Традицији.
Надаље, више од осамдесет посто оних који се Србима зову, нема Србски ДНК, нема Србски Светлосни Запис, нема Србску Етику, нема Србску Вертикалу.
Они су, напросто, нешто посве друго, и они, уистини, желе да буду то нешто друго (што осећају и верују да јесу!), и то, свакако, јесте њихов избор, који се мора уважавати и поштивати.
Ако неко нема Србски ДНК, и нема Србски Светлосни Запис, а има само србско име, не може нико од њега створити Расног Србина!
То је Закон!
Она мањина Расних Срба, ВедСрба, Стиборјана, ПраАријеваца, мора да пређе на Есотерно Поље, на Поље Духа Стварања, да васпостави своје Духовно Језгро, да се повеже са Великим Прецима, и да ствара Државу, не у Простору, већ у Времену, у Бићу Времена!
Заиста, није важно Пространство, није значајна Територија, већ је значајан, и битан, Дух Стварања, Биће Свести и Свесности.
По Предању Стриборјана, ВедСрбима се то већ једном догодило, пре 7520 година, и тада су они створили Државу у Времену, тако што су, из Духвног Језгра, ширили своја Света Знања преко Светог Језика по васцелом свету.
Ово искуство је веома важно, и у овоме Времену, за преостале ВедСрбе који су остали без своје Државе.
Само ће улудо трошити драгоцену животну енергију, на буђење и освешћивање оних Срба Натуршчика, оних што, уистини, нису од Србскога Рода.
Има још Древних Народа, који су духовно ојачали и оснажили тек онда када су остали без властите Домаје.
Зато не смемо очајавати, нити Духом клонути, већ да есотерно, тајинствено и тајанствено, дејствујемо из Духа Стварања усаображени са Бићем Времена.
Уосталом, боље је сачувати Језик и Предање, него ли земље и градове!
То је Наук наших Великих Предака.
Новаковић: „СРБМУТИ“
СРБМУТИ
12.12.12, СРБски ФБРепортер
„Деда Милојко“
Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“
Кад прочитах уплаши се, живи стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…
Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 8 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).
Шта ћеш бољи пример од овог нашег црног прецедника „Црног Томе“, он је јадан морао да купи цео факултет, да би мого сам себи да иштанца диплому. И вала јесте иштанцао диплому, коју сад може да окачи на онај свој ракијски казан у његову Бајчетину…
Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда и деценијски размак, како сам ја прочитао једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…
Западни научењаци су радили разни тестови са кунићи, такође и са неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).
Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгорем случају би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…
Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?
Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Енглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу ко онај шаран товљеник на суво.
Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици рекоше да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.
И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…
Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.
Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неке туђинске речи, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“.
То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, много више него ова бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног туту бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци.
Мора да им је млого тешко, и да нас се стиде до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…
Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребе Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратне злочинце, и да ће ове фукаре на власти нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче црвене тепихе; Да ће ова фукара на власти да тргује Светом Лазаревом земљом за неки пишљиви датум, још смрдљивије (и попишљивије) кандидатуре, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац тад реко да је луд…
Али синовче мој, данас ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…
Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …
Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неке „србијанце“, а ондак овај кусур од земље да нам преименују вероватно у „Србијадију“.
Може бити кад прочитају ово моје писаније и да дођу и на идеју да нас прогласе за „србмуте“, а овај кусур од наше отаџбине да прозову „србмутијом“… Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и то чудо деси. Ако се не опасуљимо на време!?
У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се таки представљају, обећавају нам мед и млеко, деле лаж капом и шаком(ништа их не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост многи наши „зомбирани срби“ наседају на ту њиову паралажу…
Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је да опалимо шаком у овај наш домаћински астал (док га још има) да се затресе цела Србија…
Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.
Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ове наше мученице Србије испија последње капи крви у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…
Отресимо ту пијавицу са наше коже синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу. Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…
СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?
Написао: Миодраг Новаковић
Драган Симовић: ДА СЕ РОДИМО ОДОЗГО!
Наши нас врази чине још јачим!
Што је више врага и душмана, ми смо све јачи.
Гле, ми смо Народ који је дошао из Будућности, из Срца Звезданих Јата!
А они су одувек били само сенке и утваре.
Зато су тако узнемирени, слуђени и бесловесни, зато нас мрзе, нападају и убијају, јер осећају да им се ближи кончина, да се враћају у Прошлост (тамо одакле су и дошли!), да заувек нестају са Позорја Светске Повеснице, да се исписују из Божанске Књиге Живота.
Срби, ви сте ПраАријевци, ви сте Хиперборејци и Стриборјани.
Лажни аријевци двадесетог века, бејаху, уистини, прикојасе из ватиканско-германских лабораторија, човеколика сподобија стварана под надзором Аримана и Црнобога, са сврхом и намером да осујете Расне ПраАријевце, ВедСрбе Стриборјане.
Сада је битно (заиста, битно!), да будемо будни и свесни, да будемо самосвесни!
Да знамо ко смо, и чији смо!
Да знамо одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!
Да знамо своје Претке, да будемо једно са својим Прецима, да будемо једно са својим Потомцима!
Да се Поново Родимо, али у Духу Стварања!
Да се Родимо Одозго!
Србски ДНК, србски Светлосни Запис, гле, то и јесте србска Вертикала, србска Божанска Усправница, србски Пут у Вечност!
Само је важно (кажем, заиста је битно!), да се, као Словестан Народ,
Поново
Родимо,
Одозго!
Владан Пантелић: ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ
(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)
Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу
Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу
И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!
Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица
Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!
Драган Симовић: СМУЧАЊЕ
Да ли знате шта значи смучање?
Будући да су ову реч користили сви ваши Преци, до пре само стотину година, ваљало би, заиста, да се те речи присетите, јер како ћете беседити са својим Прецима, ако сте њихов Свети Језик заборавили!?
Смучање је прасрбска, ведсрбска реч за скијање.
Постоје само две речи, само два израза, у свеколиком свету, што осликавају ову радњу –то је прасрбска реч смучање, и норманска илити нордијска скијање!
Реч смучање су употребљавали сви КолоВени, ПраСрби, ВедСрби, ПраАријвци, и та реч је, у оно Златно Доба Стриборије, била знана свим народима.
А да бисте могли да се смучате, морате да имате смучке!
Језик је с ону страну ДНК, у прасећању и у прапамћењу, те стога и происходи из Светлосног Записа.
Рекли смо већ да је ДНК Мала Вертикала, а Светлосни Запис – Велика Вертикала.
Малу Вертикалу творе Биолошки Преци, док Велику Вертикалу стварају Духовни Преци илити Богови.
Преко Потке Простора и Времена ми смо повезани са Биолошким Прецима, а преко Потке Духа Стварања усаображени смо са Духовним Прецима, са Боговима и са Створитељем.
Ове две Потке се узајамно преплићу и прожимају, творећи тако Вечну Потку свих Бића и Битија, у свим световима, у свим вековима.
Реч је ДНК преточен у звук, у глас, у титрај и трептај, у волну и вал.
У исти мах, Реч је и Светлосни Запис преиначен у светлосни талас, па, када се прожму звучни и светлосни талас, онда Реч, онда Слово, постаје Живи Бог, будући да Слово и јесте од Створитеља, али и Сам Створитељ.
Стога је веома важно, стога је битно, да чувате и негујете Свети Језик својих Предака!
По једном тајинственом илити мистичном предању ВедСрба Стриборјана, сваки ће Човек, по одласку са овога света, на тајинственом пропутовању кроз оностране светове и далека звездана јата, понети са собом десет суштих речи које је најчешће користио за својега земаљскога живота и битисања, и те ће му речи творити животну силу, која ће истовремено бити и његов заштитни дејствени овој, његов енергетски штит, кроз сеновита, мрачна и студена пространства ПраВасељене.
Ако је користио Речи Светлости, онда ће бити вођен и штићен Светлошћу; ако је, пак, користио Речи Таме, онда ће се и наћи у Пространству Таме.
Заиста, Реч је чудесна, зато што јесте од Бога!
А ви, Срби Словесни, чувајте и негујте Свети Језик својих Предака, да бисте се, после неког Времена, у Сварги Беле Светлости, срели са својим Великим Прецима!
Драган Симовић: ТАЈНА ЗНАЊА О ПОСЛАНСТВУ БЕЛИХ СРБА
Из упоредних доњих и сеновитих светова убачени су у Србско Биће тамни бесовни ентитети (а то су сенке и утваре), с намером да се посве разори и поништи ВедСрбство изнутра.
Убацивање палих душа у Србски Народ почело је одмах по свршетку Првог светског рата, а на том демонском пројекту и данас ради Тим ариманских лекара и научника под именом Принц Еуген Зомби.
У тајним лабораторијама, негде дубоко под Земљом, тамо где је по аријевском предању Тартар, стварају се ентитети, утваре и прикојасе, са србским именима и србским измишљеним родословима, под изравним надзором Црног братства званог Нови светски поредак.
Аримански лекари, психолози и ини научници у Тиму Принц Еуген Зомби, користе знања Древних Атлантиђана, који припадају раси Човеколиких Рептила, раси створеној у једном далеком звезданом јату и низведеној на Земљу у Црном облаку, у Времену Девичанства када је Звездана раса ПраАријеваца, ВедСрба Стриборјана, била у зениту славе и моћи, и када владаше свеколиким пространствима ЕвроАзије.
Док су ПраАријевци били усаображени са Божанским Језгром Светлости, радећи и стварајући за БелоБога, ПраСрба, дотле су Рептили илити Атлантиђани, тајно и скривено, негде на Вечерњој Земљи, а усаображени са Језгром Црног Сазвежђа, дејствовали за ЦрноБога, којега Ариманом зваху.
Атлантиђани су користили савршену технологију коју су примили из мрачних звезданих јата, с намером да униште свеколики Живот на Земљи, те и саму Мајку Земљу, и само снагом Божанског Духа ПраАријеваца, на Стриборији, Тибету и у Хималајима, у последњи час, избегнуто је оно најстрашније.
Мајка Земља је тада доживела велика разарања, много је бића страдало и заувек нестало, али је, ипак, сама клица живота на Земљи сачувана за неке будуће нараштаје, потомке ВедСрба ПраАријеваца.
Данас се поново, после 7520 година, води жесток рат између Светлости и Таме, између потомака ПраАријеваца и потомака ПраАтланта.
Једни имају задатак да спасу и сачувају Мајку Земљу, а други намеравају да је освоје и поробе, а потом и разоре, те, на концу, да униште свеколики живот на њој.
Оно што је једном бивало, то вазда изнова бива, кажу свети списи Ведских Срба Стриборјана.
Истина је у Предању скривена, а оно што зовемо Историјом Света, коју у школама изучавамо, то су само обмане и лажи.
Једно се питање, све време, свакоме освешћеном Србину, само од себе намеће: Зашто је свеколики Запад, са свим својим демонским војскама, кренуо да посве сатре и затре Србе?
Одговор је: Због духовног преумљења, илити менталног декодирања, да би преокренуо и замутио србски ДНК, а потом и Светлосни Запис из којега происходи ДНК.
Сликовито речено, ДНК је Мала Вертикала, а Светлосни Запис јесте Велика Вертикала; ДНК се односи на Биолошке Претке, а Светлосни Запис на Божанске Претке.
У Срба је, као и у иних потомака ПраАријеваца, усаображен ДНК са Светлосним Записом, док у НеАријеваца тог усаображња нема.
Шта то значи?
То значи, да ВедСрбин има Душу, Срце, Ум, Дух, Свест и Божанско Знање, те да никада, ништа од тога, не користи против Реда и Поретка у ПраВасељени.
Песнички речено, ВедСрбин ПраАријевац јесте Стваралац и Градитељ, док су НеАријевци, кроз веове бивали, само Рушитељи и Разоритељи.
Када се сатру и затру ВедСрби, одмах ће потом пасти и ВедРуси, а са падом ВедРуса светом ће завладати Тама.
Тада ће, како стоји још у светим списима, Атланти ликовати над коначним поразом ПраАријеваца.
У овом времену (али неће још дуго!), Србством и Србијом владају они ентитети створени у лабораторијама Принц Еуген Зомби, па нам се отуда чини да је Србство поцепано, шизофрено и тешко насмрт болесно.
Заиста, није Србство расцепљено илити шизофрено (штавише, Србство је све време уједињено, потпуно и заокружено!), већ нам се, због убачених срба (овде се свесно користи мало слово!), само тако причињава, да би се створила још већа пометња међу нама.
Ово што овде писах, преузето је из Акаше илити Поља Беле Сварге, а ви ово толкујте свако на свој начин.
Ја ово и не писах због оних убачених срба, већ писах зарад оних, светих и посвећених, ВедСрба ПраАријеваца!
Драган Симовић: ИСТИНОМ ПРОТИВ СМРТИ
Истина има исцељујуће и животодајно дејство, и обесмрћује и овековечује онога који живи за Истину и живи у Истини.
Ма шта чинили или не чинили људи лажи, њихови су дани избројани, и њихов је живот без сврхе и смисла.
Више вреди један дан у Истини, него ли стотину година у лажи.
Све лажи о Србима биће у трену једноме распршене, а лажљивцима ће, гле, саме њихове речи судити, јер и речи нису од овога света.
Речи су од Бога, и Бог јесте у Речи!
Суште ће се речи побунити против синова лажи, тражећи од Створитеља да се испуни Закон и Слово Правде Божије.
Речи су дела у вишим световима, и грех лажи јесте грех злочина.
Онај ко лажно говори и сведочи о Човеку и Народу, преко речи својих учествује у злочину над Човеком и Народом.
Велик је и многи злочин извршен над Србима у минулим столећима, а свакоме злочину претходила је реч лажљива која је водила до злочина.
Западни су кршћани, и њихови жреци, вазда предњачили, како у лажима тако и у злочинима.
Западни кршћани јесу следбеници Таме, и њихов бог јесте бог лажи и злочина.
Западни кршћани, отпали од Бога Створитеља, живе за лажи и умиру у лажи.
Они су на стотине милиона невиних послали у смрт, у име својега бога који јесте бог смрти и злочина.
Нико као они није тако оклеветао Србе!
Нико се, као они, не моли тако криво својему богу!
За расног и освешћеног Србина, свака је прича о западним кршћанима давно већ испричана.
И све је већ, по ко зна колико пута, на делу виђено.
Све виђено, и све обелодањено.
Даждбог Белобор: ЗАПИСИ ИЗ ТИХОВАЊА
- Пронаћи ћу пут или ћу га сам створити…
- Ако имаш намеру да нешто оствариш потребна је дисциплина.
У ствари дисциплина није битна – битна је самодисциплина.
А права истина је да ни самодисциплина није неопходна ако то што хоћеш и желиш да
о ствариш волиш свим срцем.
- У основи потребе за сигурношћу лежи суштасвено непознавање свога правог ЈА:
- Није потребно да имамо јасан план о томе шта ћемо да радимо сутра, наредне недеље, месеца или године, јер ако смо то већ унапред одредили – ми смо тим чином себи самом ускратили читав низ судбоносних тренутака и мноштво могућности које свемир свакога дана отвара за свакога од нас. Ако ово поштујемо скоро неограничено убрзавамо сопствени развој свести пратећи прави свеопшти план Постојања.
- Свако настојање можеш остварити ако користиш љубав и благост уместо мржње, јарости и беса
- Тиховање нас уводи у унутрашњу тишину.Вечно струјећи божански живот је тишина.Тада наша душа пажљиво слуша…
- У животу постоје љубав и моћ… Ми сами бирамо…
- Пажљивост је свесно уочавање и испуњавање потреба и жеља других бића који суштаствено нису нико други до ли ми сами.
9.Ствари су само ту да ми користе и нипошто нисам везан ни на један начин за њих. Затребају ли било коме другом отпуштам их од себе без икаковг жаљења или размишљања.
- Све до сада нисам хтео да схватим да је било која моја активност непотребна. Ако је нешто уопште потребно, енергије ће се саме покренути и самим тиме тај талас ће понети и мене – као малу , потпуно безначајну сламку која путује свемиром са догађајима око себе.Сигуран сам да ћу тако испунити своју сврху…
11. Стварност око нас није никада лоша или проблематична – оно што је код ње лоше или ствара проблем је у ствари начин на који ми мислимо.
12. Са радошћу радите кућне послове-јер они су ваша слобода од везивања и материје , ако их радите иоле свесно…
13. Посматрај случајности –то те Виша моћ учи !!!
14. Кад год можеш помози другим душама на било који начин – саветом, знањем, пажњом, љубављу. Свеједно је… Размена је важна…
15. Еволуција живота на овој и другим планетама способним да живот опстане на њима је у томе да се постаје све свесбији и свеснији у Великој игри коју управо најчешће називамо ЖИВОТ.
16. Бог или сама Суштина постојања се између осталог изражава и као мисаони процес једног великог скупа напредних бића
17. Свака наша жеља сходно својој снази оставља отисак како у простору око нас, тако и у генетици. Нарочито се то односи на жеље које су остале неиспуњене. Такав запис онда директно утиче на наредног потомка, тако да онда он такву жељу испољава и прихвата као своју сопствену. Стога треба изузетно водити рачуна да се ни једној жељи не да толики замах да она онда касније има снагу да деструктивно утиче на нас саме као и на наше потомке.
18. Све је добро – лоше је плод нашег страха
19.Нешто што не радиш са радошћу – немој ни радити.
20. Буди у себи самом, онда си са свима.
21. Одлуке увек доноси из срца, никада из главе.
22. Све око нас је онако какво Јесте. Наш став према том свету може бити позитиван, негативан или поптуно неутралан. Како ћемо се ми поставити у трену је у потпуности ствар нашег избора у том тренутку свесности. Ако нисмо свесни трена- нема ни избора…
23. Колико добра мислиш свету – толико ти добра тај исти свет шаље.
24. Случај је параван незнања.
25. Постоји једно велико СВЕ-МИР-ско правило.Правило 4 К.То су четири суштинска питања. КАДА, КАКО, КОЛИКО И КОМЕ… Нешто дати, рећи, помоћи, израчити… Када се ово правило савлада , почиње права уметност живљења…
26. Свеобухватни развој треба иницирати развој свих могућности сваке душе понаособ.
27. Истинитост је када си оно што јеси…
28. Ако време не би постојало, не би постојао ни простор, животна игра се не би играла.
29. Размишљање о прошлости или будућности само по себи не изазива напетост – нарочито ако су сећања пријатна, а креативност надахнуће будучности. Напетост изазивају оне жеље које наш ум пројектује било из прошлости, било из будућности.
30. Потребно је развити свеобухватни приступ свим аспектима модерног живљења.
Све те аспекте освестити и довести на ниво тренутног уздизања свести.
31. Нека сва бића успеју да испуне свху свог постојања на овој планети…
32. Што је вибрација коју хоћете да остварите виша – то је пракса тежа, све до момента док сама пракса не нестане, а са њом и ви као индивидуалност.
33. Доћи ће време када ће сваки човек имати своју религију, односно систем веровања, као и своју филозофију у потпуности произашлу из њега самог као божанског бића. Све оне ће за себе понаособ бити јединствене, али ће ипак све имати нешто заједничко…Велику љубав уз уважавање рсазличитости. У тим временима која нису далеко ће важити –ЈЕДНО БИЋЕ-ЈЕДНА РЕЛИГИЈА
34. Ко даје више – он је Виши…Из трена у трен…
35.Пошто наши мозгови нису још увек довољно брзи да бисмо могли вољно контролисати
све виталне телесне органе и њихов рад – онда се оне одвијају по бжанском ритму – спонтано без икаквог уплива наше воље. Ако смо пак успели да овладамо и убрзамо одређене неуронске мреже, онда можемо по сопственом нахођењу, као што то одвајкада раде многи свети људи, вољно управљати свим органима и чулима у сопственом телу.
Драган Симовић: Србско Духовно Језгро илити Ртањ Добре Наде
Белим Србима, Ананди Перуну Белобору и Попу Стрибору од Сомбора, посвећујем ово песничко јасновиђење своје.
Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде јесте васпостављање Србског Духовног Језгра и Пут оздрављења и исцељења Бића Србства.
То је Пут повратка древним, исконским вредностима, које су темељ словесног, освешћеног и осмишљеног бивања и бивствовања; стваралачког живота и живљења са сврхом и смислом.
Уистини, Ртањ Добре Наде враћа човека на Вертикалу, на Божанску Усправницу; враћа га Божанском Бићу у Себи; враћа га Стварању и Стваралаштву као једином Смислу Присутности у Вечноме Тренутку.
Човек је створен да би био сутворцем са Створитељем, да би, усаображен са Великим Духом Стварања, и сам био творац и стваралац у Творцу и Ствараоцу.
Западна цивилизација, болесна од самога почетка и зачетка; цивилизација коју нису осмислила и стварала Божанска Бића оваплоћена у ведсрбским ПраАријвцима; цивилизација која у својој завршници показује ариманско и бесовно лице, лице грозоте тартарске и ужаса адског, посве је обесмислила живот словесног човека и убила сваки смислени порив у битију његову, исисавши и последњу кап животног сока у њему, остављајући иза себе љуштуру људскога рода и најгрознију грозоту пустоши.
Путовање западног човека завршава у понору, у понору без дна, у бесмислу и безнађу, у праисконом ништавилу језе и ужаса.
Западног пута више нема, и западно путовање се управо овде, у овоме трену, завршава.
Сваки слободан, словестан и освешћен Србин, дужан је, у овом одсудном часу, да спасава себе
и своје ближње.
Само снажним стваралачким духом, само свешћу и освешћеношћу, само јаком вером и божанским знањем, сваки ће Пробуђени Србин, Бели Србин ПраАријвац (онај који је успео да скине силне овоје таме са себе!), бити кадар, знати и умети, на прави начин, да служи Богу и Роду.
Нема сврхе више да приповедамо о западној цивилизацији, будући да та цвилизација више не постоји (ако је икада и постојала!) на Ступњу Словесности.
Сада се, пред нама, пред Белим Србством, отвара Нови Пут који води ка Животу и Светлости.
То је Пут повратка Створитељу, Пут усаображења и поновног рођења Одозго, Пут који нас узноси у више духовне светове Великог Духа Стварања.
Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде, можда, јесте последњи покушај да се васпостави Србско Духовно Језгро, те да се, у потоњи час, спаси Биће Србства од коначног пропадања и самопоништења.
Нека свако од нас, на свој начин и на своме путу, потражи, и препозна, самога себе!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 